Pored toga što je gluvonijem, Amer je veoma agresivan, što mojoj porodici predstavlja ogroman teret, nemir i strah od onoga što bi moglo da nas zadesi, žali se Davud Ledinić.
Rožajac Davud Ledinić tvrdi da ga je ucijenio Centar za socijalni rad u Rožajama jer su mu u toj ustanovi, kako kaže, saopštili da ukoliko podnese zahtjev za ličnu invalidninu za svog sina, da će dvadesetjednogodišnji Amer ostati bez prava na tuđu njegu i pomoć.
Ledinić kaže da je njegov sin stopostotni invalid te smatra da ima pravo na ličnu invalidninu.
– U dva navrata sam se obraćao Centru za socijalni rad i tamo mi je rečeno da ukoliko podnesem zahtjev za ličnu invalidninu za moga sina Amera, on će ostati bez prava na tuđu njegu i pomoć. Poslije toga osjećam se ucijenjenim i nemam hrabrosti da podnesem zahtjev za invalidninu jer se plašim da bi Amer, koji je 20 godina proveo u Resursnom centru “Dr Peruta Ivanović” u Kotoru, mogao ostati bez sredstava za život. Pored toga što je gluvonijem, Amer je veoma agresivan, što mojoj porodici predstavlja ogroman teret, nemir i strah od onoga što bi moglo da nas zadesi. Nakon poruke iz Centra za socijalni rad, izgubio sam svaku nadu u Amerovu budućnost jer doći će vrijeme kada će ostati sam pa smo zabrinuti kako će on živjeti bez naše pomoći – kazao je Ledinić, koji smatra da bi država morala da povede više računa o osobama kao što je Amer.
Ljajić: To je pitanje za komisiju, ne za nas
U Centru za socijalni rad “Danu” je rečeno da ne znaju kome se Ledinić obraćao, ali da treba da kaže ko mu je u rekao da će njegov sin ostati bez tuđe njege i pomoći ukoliko preda zahtjev za ostvarivanje lične invalidnine.
– Mi prihvatamo sve zahtjeve i tu nema nikakve priče. Na nama nije da određujemo ko će ostvariti pravo na ličnu invalidninu, već na nadležnoj komisiji – kazao je direktor Centra za socijalni rad Husein Ljaić.
– Prosto ne mogu da vjerujem da državne institucije i nadležne komisije olako daju prava mladim i sposobnim osobama na neki vid socijalnih primanja, a da moj sin koji je stopostotni invalid, kako kažu u Centru za socijalni rad, može da ostane bez ičega. U mom selu skoro da nema kuće u kojoj neko od članova ne prima neki vid socijalnih davanja pa čak i mlade žene su do nekih primanja došle pomoću falsifikovane dokumentacije, a Amer ima sve crno na bijelo, a navodno nema pravo na veća primanja. Pitam da li on ima pravo da živi. Pošto ne znam kome da se obratim za pomoć da riješim ovaj problem, a s obzirom na to da nisam kadar sam da mu pomognem jer sam pritisnut bolešću i siromaštvom, javno pitam ko je nadležan da obezbijedi sredstva za život mojem Ameru – upitao je Ledinić, koji je pozvao ministra rada i socijalnog staranja da se zauzme za slučaj njegovog sina i pomogne mu da izađe iz teške situacije u koju je upala ova šestočlana porodica.
– Tražim da mi se javno da do znanja da Amer nema pravo na pomenuta primanja kako bih potražio pomoć u nekom drugom sistemu. Našao sam se u neobranom grožđu i teško mogu da vodim računa o sebi, a ne o ovakvom bolesniku. Boli me što neko može da se poigrava mojom teškom situacijom pa tražim od odgovornih da mi pomognu jer niko od nas nije u radnom odnosu – zaključuje Ledinić.
