Kažu da ne postoje glupa pitanja, postoje samo glupi odgovori. Ipak, postoji jedno nesumnjivo glupo pitanje koje svi mi postavljamo bar jednom dnevno.
Posle jutarnje cigarete, ide gorka kafa – znaju svi pušači. Posle pozdrava „zdravo“ svi postavljaju najgluplje pitanje „kako si?“. To je vjerovatno jedino nesumnjivo glupo pitanje koje opovrgava gornju tvrdnju da nema glupih pitanja. Ipak, nema dana da nekom ne postavimo ovo stvarno idiotsko pitanje.
Doduše, ono kao ni ostala pitanja možda ne bi bilo toliko stupidno kada bi se očekivao iskren odgovor. Na primjer: iskreno postavimo nekom pitanje „kako si?“, a on nas zadrži na hodniku i kaže, na primer: „Ma, nikako nisam dobro – ponovo sam jutros išao i dao krv, dobar holesterol mi se smanjio, ali loš zato i dalje divlja“.
Naravno da ne biste voleli da vam na najgluplje pitanje neko da ovakav odgovor, zbog toga se pitanje „kako ste?“ postavlja zato da biste bili lažno zainteresovani, ali samo dotle dok vaš sagovornik shvata igru i odgovora sa nekim od ponuđenih najglupljih odgovora.
Na pitanje „kako si?“, većina uglavnom odgovara sa „dobro sam“ ili „nije loše“, pa makar bili i na umoru. Imao bi tu Frojd šta da doda, ali bi sigurno zaključio da tupavije situacije od ove nema.
Ali da vidimo još odgovora. Jedan broj upitanih pokuša da ponudi prosto-prošireni odgovor: „Eto tako“ ili „tako-tako“. Nije mali broj onih koji odgovara: „Ne mogu da se požalim“, makar imao čitavu listu pritužbi.
Ipak, ima i onih koji ovo pitanje shvataju daleko ozbiljnije. Jedan moj komšija na pitanje „kako si, komšo?“ uvek odgovara „moralno i naturalno“, što u njegovom žargonu znači „kako moram i kako mi naturaju“. Jedan drugi, koji redovno priča sam sa sobom, odgovara: „E, moj sine, ti misliš da sam lud“. Ima i treći, koji se uklapa u večito opskurne ovdašnje prilike, pa na najgluplje frojdovsko pitanje odgovara: „Evo, duguju mi neke pare“…
Ima još ponuđenih odgovora. Meni se lično dopadaju naoko okolišni odgovori. Tobože, ni ti me ne pitaš iskreno, pa ja ne odgovaram direktno, jer ne znam da li si neki provokator. U grupu takvih konspirativnih odgovora na najgluplje pitanje spadaju: „Eto, tako, pomalo, raducka se“, kao i naoko ispovedno odgovaranje sa: „Pa, eto… tako malo… živi se u ovom nevremenu“.
Ponekad se „kako si – dobro sam“ zapodene u nepotrebnu i neukusnu etikeciju. Pitanje radnika na građevini kolegi koji do njega mistrijom ravna malter: „Kako si, direktore“; odgovor njegovog pajtaša iz visokogradnje: „Dobro sam, profesore doktore“. Na kraju ne treba zaboraviti ni pomalo obešenjačke odgovore. Pitanje: „Kako si?“, a odgovor: „Nikad tako dobro kao ti“.
Šta vi najčešće odgovarate kad ovako pogledate ponuđene odgovore? Vjerovatno ste običan mlakonja, pa ne zadijevate ni najmanju kavgu i obično odgovarate samo sa „dobro sam“. Razmislite još jednom o ovom najbledunjavijem odgovoru. Možda biste bar malo mogli da se isprsite ili ste raspoloženi da o ovoj, nikako nevažnoj temi, razmislite kao intelektualac.
Ako ste horni da čujete dva odlična odgovora, znam dvojicu intelektualaca koji su smislili najbolje. Mogu vam ih preneti, ali znajte da su oni potrošeni i prepoznatljivi po osobama koja ih koriste ili su ih koristili. Kada Radoslava Zelenovića pitaju „kako si, Rale?“, on već godinama kao iz topa odgovara: „Bezrazložno dobro“. Kad su Rašu Livadu, legendu Zemuna, pitali „Rašo, kako si?“ on je bez oklevanja odgovarao: „Dogovorićemo se“!
