„Banja Luka – Svakog jutra ja i moja drugarica Jelena, koja živi u ulici Momira Nikolića (osuđen na 20 godina zatvora), zajedno idemo u školu „Biljana Plavšić“ (osuđena na 11 godina zatvora). Ja živim u ulici „Stanislava Galića“ broj 92 (osuđen na doživotni zatvor). Da bismo stigli do škole treba da pređemo Trg „Radoslav Krstić“ (osuđen na 35 godina zatvora) i park „Ljubomir Borovčanin“ (osuđen na 17 godina zatvora). Ja i moji drugari smo odlični đaci i želimo da upišemo Gimnaziju „Momčilo Krajišnik“ (osuđen na 20 godina zatvora)… Nakon škole idemo na trening, ritmičku gimnastiku u klubu „Duško Tadić“ (osuđen na 20 godina zatvora). Mi smo šampioni Republike Srpske i vicešampioni velike Srbije. Naravno, biće nam mnogo bolje kada se izgradi Sportski kompleks „Ratka Mladića“. Takođe sam član posmatrača „Radoslav Brđanin“ (osuđen na 30 godina zatvora). Ovo je naš svakodnevni život.“
Ovo je objava sa Fejsbuka. Iz anonimnosti je krenula putem slave na ovoj društvenoj mreži. Kao i bilo koja druga takva objava i ova će imati ograničen život, koji se u vrijeme elektronske komunikacije može nazvati sjajem svitaca. Jedan noćni sjaj koliko da ukaže na prisustvo i okonča život do jutra, do sledeće objave života svitaca.
Međutim, izdvojio sam je jer zaslužuje da živi mnogo duže. U stvari, to je najkraća i najefikasnija priča u novonastaloj situaciji koja se naziva srpska distopija. Distopija je suprotnost utopiji, idealnoj državi ili društvu, oslobođenom od kriminala, siromaštva i nasilja. Distopija je u bukvalnom smislu starogrčkog jezika loše mjesto za život, odnosno nepoželjno, zastrašujuće, dehumanizovano društvo ili država.
