Predsjednički kandidat DPS-a Milo Đukanović dobio bi podršku 50,6 odsto građana, kandidat opozicije Mladen Bojanić 35,5 odsto, a za kandidatkinju SDP-a Draginju Vuksanović glasalo bi 7,9 odsto anketiranih – rezultat je istraživanja političkog javnog mnjenja Crne Gore koje je Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) sproveo od 20. do 28. marta ove godine, a u kojem je ispitano 1004 ispitanika.
PRVI I(LI) DRUGI KRUG
Predsjednički kandidat Marko Milačić dobio bi podršku 2,9 odsto građana, Hazbija Kalač 0,8, a Vasilije Miličković 0,1 odsto, dok se osam odsto ispitanika još nije odlučilo za koga će glasati na izborima 15. aprila. Istraživanje je, kako je objašnjeno, urađeno prije zaključenja konačne liste kandidata, odnosno prije nego što je Goran Danilović (UCG) povukao kandidaturu.
Danilović bi imao 2,1 odsto podrške anketiranih, ali, s obzirom na to da je pozvao svoje glasače da podrže Bojanića, kandidat većeg dijela opozicije mogao bi dobiti podršku 37,6 odsto građana. Ako bi bilo drugog izbornog kruga, za kandidata vladajuće koalicije Đukanovića glasalo bi 55 odsto birača, dok bi kandidata opozicije podržalo 45 odsto.
Na pitanje „Bez obzira na to za koga ćete glasati, ko će pobijediti na izborima“ njih 52,6 odsto odgovorilo je da će pobijediti kandidat vladajuće koalicije, a 29,5 odsto izjasnilo se da će pobjednik biti opozicioni kandidat. Nije moglo da procijeni 17,9 odsto ispitanika. Istraživanje je pokazalo da bi glasači manjinskih partija glasali za Mila Đukanovića, veći dio glasača DF-a, SNP-a, Demokrata i Ure za Bojanića, ali ima i onih koji bi glas dali Draginji Vuksanović. Glasači Demosa podržali bi Bojanića, iako je lider te stranke Lekić pozvao svoje simpatizere da glas daju Vuksanović.
PARTIJSKI REJTING
Istraživanje rejtinga partija pokazalo je da je povjerenje u DPS veće u odnosu na rezultate prethodnog istraživanja, odnosno da je poraslo sa 39,9 odsto na 43 odsto. Povjerenje u Socijaldemokrate palo je sa 3,5 odsto u prethodnom istraživanju na 1,2 odsto, što bi, kako je kazala Milena Bešić iz CEDEM-a, moglo da znači da se radi o prelivanju glasova unutar vladajuće koalicije. Demokrate imaju podršku 21,2 odsto anketiranih, DF – 12,6 odsto, SNP – 5,1, a SDP četiri odsto. Ura ima podršku 3,7 odsto ispitanika, Demos i Forca po 2,4 odsto, BS – dva, a Prava Crna Gora 1,1 odsto.
Predsjednik Crne Gore Filip Vujanović najbolje je ocijenjeni političar – dobio je ocjenu 3,02. Slijedi Milo Đukanović sa ocjenom 2,98, zatim Aleksa Bečić – 2,86, pa Duško Marković – 2,66. Ove četiri pozicije su nepromijenjene u odnosu na prethodno istraživanje.
Slijede Mladen Bojanić, Dritan Abazović, Draginja Vuksanović, Ivan Brajović, Vladimir Joković, Marko Milačić, Ranko Krivokapić, Nebojša Medojević, Andrija Mandić, Damir Šehović, Raško Konjević, Goran Danilović, Miodrag Lekić, Milan Knežević, Predrag Bulatović, Janko Vučinić, Vladimir Pavićević, Vasilije Miličković, Azra Jasavić. Na pretposljednjem mjestu je Hazbija Kalač, a na posljednjem Andrija Popović.
Povećan je broj građana koji smatraju da bojkot parlamenta nije opravdan, ali i onih koji smatraju suprotno. Veoma nezadovoljno radom Vlade je 24,2 odsto, a uglavnom nezadovoljno je 15,6 od sto njih, dok je 19,8 odsto uglavnom zadovoljno, a 16 odsto veoma zadovoljno. U odnosu na 2017. godinu, zadovoljstvo radom Vlade je u blagom porastu. Istraživanje je pokazalo da 42,1 odsto građana smatra da Crna Gora ide pravim putem, dok se 42,4 odsto njih izjasnilo da Crna Gora ide pogrešnim putem. Na pitanje treba li Crna Gora da bude članica EU, 67,9 odsto odgovorilo je potvrdno, 22,9 odsto odrečno, dok 9,2 odsto nema stav.
Podrška članstvu u NATO je pala u odnosu na decembarsko istraživanje na 45 odsto, dok se protiv članstva u NATO izjasnilo 47 odsto anketiranih. Pad podrške NATO-u tumači se kao posljedica aktuelnih dešavanja na geopolitičkom nivou. Na pitanje na koga Crna Gora treba da se oslanja u spoljnoj politici, 49,4 odsto odgovorilo je na EU, 25 odsto – na SAD a 30,3 odsto – na Rusiju.
